Blog entry by Edu Balkan

Anyone in the world

Stručno uputstvo nekoliko zemalja regiona nudi mogućnost da roditelj sam bira da li će dete pohađati nastavu onlajn ili na klasičan način. Kada je to do sada MP bilo koje zemlje konsultovalo roditeljsku zajednicu za bilo kakav problem? Da li je ovo prebacivanje odgovornosti na samog roditelja? Da li roditelji uopšte mogu biti svesni šta znači mogućnost odlučivanja koja im je ponuđena? Naravno, sada kada je pitanje života ili smrti, sada je dobro da o tome odluče sami roditelji, jer zašto bi vlada bilo koje zemlje to preuzela na sebe kada ni sama ne zna u kakav nacionalni eksperiment uvlači stotine hiljada učenika, njihovih roditelja, nastavnika. 

Nismo sigurni da postoji iko ko zna rešenje ove zagonetke u kojoj se našlo obrazovanje sveta, ne samo regiona ili Srbije, ali hajde da se osmelimo da od nečega počnemo. Ovo je predlog deset velikih koraka za novi sigurniji početak obrazovanja u 21. veku sve dok traje pandemija Kovid-19. Ako već mora da se eksperimentiše, hajde da eksperimentišemo u mirnijim vodama.

 

  1. korak: Odlaganje početka školske 2020-2021. do 1. novembra

Ovim potezom bismo dobili dva meseca vremena za potpunu reorganizaciju školske godine i donošenje mera koje odgovaraju trenutnoj situaciji, i ne bismo ubacili nastavnike i učenike u rizične situacije sa nepoznatim ishodima, možda čak i sa nesagledivim posledicma po zdravlje učenika i nastavnika.

 

  1. korak: Formiranje nacionalnog prosvetnog kolegijuma 

Ovaj nacionalni kolegijum morao bi da ima predstavnike svih nivoa douniverziteskog obrazovanja, predstavnike svih nastavnih predmeta, učitelje i vaspitače, i to u ime svake školske uprave po jednog, odnosno do trideset nastavnika sa područja svake školske uprave. Svaka školska uprava bi imala svoj okružni prosvetni kolegijum od tih trideset nastavnika, a koje bi predložile njihove škole, nastavnike sa transparentnim biografijama i rezulatima rada, posebno tokom onlajn nastave. Možda bi bilo dovoljno da se u Nacionalni prosvetni kolegijum, u ime svake ŠU, delegiraju po četiri predstavnika (vaspitač, učitelj, po jedan nastavnik predmetne nastave osnovne i srednje škole, stručni saradnik). To nikako ne bi smelo da bude telo nalik NPS, niti bilo čemu sličnome, nego telo koje sačinjava i predlaže isključivo struka. Znamo da je to jako teško ostvariti, ali ako se ne pokuša, ne može se predvideti ishod. Možda bi u ovaj tim mogle da se uključe nacionalne agencije za obrazovanje, posebne organizacione jedinice MP i predstavnici ŠU, ali bez prava glasa,  i to bi bilo dovoljno što se tiče donosilaca odluka.

 

  1. korak: Sprovođenje nacionalnog istraživanja - Stavovi roditelja i nastavnika o načinima realizacije nastave 

Ovde bi se prikupili stavovi nastavnika i roditelja, njihovo mišljenje o načinu realizacije nastavnog procesa (klasično ili onlajn), i na osnovu rezultata, organizacija rada bi se vršila u svakoj školi pojedinačno. Nastavnici i roditelji, koji se izjasne za klasičnu nastavu, imali bi organizaciju nastavnog procesa u školi, dok bi nastavnici i roditelji koji se izjasne za onlajn nastavu bili međusobno usmereni jedni na druge u realizaciji nastavnog procesa. Na ovaj način zadovoljili bi se potrebe, ali i opravdani strahovi, nastavnika narušenog zdravlja ili onih koji u prorodicama imaju  rizične grupe, te bi se toj grupaciji omogućilo da radi od kuće. To bi podrazumevalo posebno formiranje odeljenja za klasičnu ili onlajn nastavu, sa preciznim podacima ko se školuje od kuće, a ko dolazi u školu, odnosno ko radi od kuće, a ko dolazi u učionicu da realizuje nastavu, što bi u velikoj meri smanjilo haos u najavi, u kome se neće znati ko i na koji način pohađa nastavu, kako se vrednuje onlajn, a kako klasično učenje, šta su čije nadležnosti, prava i obaveze i sl.

 

  1. korak: Priprema i donošenje Smernica za celoviti pristup učenju

Na ovom važnom dokumentu bili bi angažovani pojedinci iz nastavne prakse koj bi se birali na javnom pozivu koje bi raspisale nacionalne agencije za obrazovanje ili biroi za razvoj, u zavisnosti od države do države regiona. Ovim delom posla morao bi takođe da koordinira NPK.

Smernice bi bile pripremljene u obliku dokumenta za nastavnike, stručne saradnike i direktore osnovnih škola, donosioce odluka i druge javne organe u obrazovanju i nauci, kao što su instituti/zavodi/agencije za obrazovanje. Dokument bi predstavljao model celovitog pristupa učenju za osnovne i srednje škole na osnovu međupredmetnih kompetencija. Model bi morao da predvidi usku saradnju učitelja, nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola. Menadžment škola bi morao da se osnaži i pruži dovoljnu podršku nastavnicima u novim izazovima: organizaciji i relaizaciji CPU. Stručni saradnici bi ovde imali nemerljivu ulogu i morali bi direktno da pomažu u realizaciji tih izazova primenjujući inovanativni pristup, između ostalog bi morali insistirati na smanjenju broja učenika na maksimum dvadeset po odeljenju.

Smernice su važne najmanje iz dve perspektive:

  1. Prvo, u cilju promocije šireg evropskog pogleda na celovit pristup učenju, napustiti stroge podele na nastavne predmete koji se javljaju kao izolovani i međusobno nepovezani segmenti programa, i shodno tome, izvršiti uticaj na nastavnike i donosioce odluka da se okrenu ka međupredmetnom povezivanju i interdisciplinarnom zasnivanju programa.

  2. Drugo, u cilju promocije podsticajne sredine za učenje kao preduslova za motivaciju učenika da uče, ali i kao preduslova za uspešnu realizaciju celovitog pristupa učenju, kako u realnom, tako i u onlajn okruženju, možda treba insistirati na realizaciji nastave na otvorenom. Naravno, mogućnost realizacije ovog oblika nastave na otvorenom tokom Kovida-19, doneo bi relaksiranost svih subjekata u obrazovnom procesu. Učenje pod otvorenim nebom dovelo bi do digitalnog detoksa Z-generacije, i na taj način bismo prevenirali učeničke zdravstvene probleme učenika i nastavnika.

 

    5. korak: Nacionalne obuke 

a) Javni poziv za izbor kreatora nacionalne obuke nastavnika, za primenu CPU

Jasni i transparenti uslovi za izbor kreatora obuka.

b) Kreiranje nacionalne obuke za primenu koncepta Celovitog pristupa učenju

Ova obuka bi podrazumevala CPU, kako u onlajn, tako i u klasičnoj nastavi i  morala  bi da sadrži upravo oba modula.

Obuka bi trebalo da se sastoji iz tri dela, i to:

  1. Modeli integrativne nastave - revidiranje nastavnih programa svakog razreda i kreiranje nastavnih scenarija integracijom nastavnih sadržaja

  2. Kreiranje podsticajne sredine za učenje u realnom ili onlajn okruženju

  3. Kreiranje nastavnih materijala za celoviti pristup nastavi u realnom ili onlajn okruženju

Rezultati obuke bi morali biti u više navrata vrednovani, kako kroz anketna istraživanja o primeni integrativnog pristupa pre i posle obuke, tako i kroz vrednovanje samog koncepta obuke koji bi, nakon svih sumiranih rezultata, bili deo kontinuiranog stručnog usavršavanja učitelja i nastavnika.  

c) Obuka nastavnika za primenu CPU

Prvi nivo obuke nastavnika

Realizacija obuka nastavnika za revidiranje nastavnih programa svakog razreda i kreiranje nastavnih scenarija integracijom nastavnih sadržaja u skladu sa konceptom celovitog pristupa učenju (klasičnom i onlajn).

Drugi nivo obuke nastavnika

Realizacija obuka nastavnika za kreiranje podsticajne sredine za učenje u realnom ili onlajn okruženju.

Treći nivo obuke nastavnika

Realizacija obuka nastavnika za kreiranje dgitalnih nastavnih materijala za celoviti pristup nastavi u realnom ili onlajn okruženju..

 

    6. korak: Rekonstrukcija nacionalnog kurikuluma po principu celovitog pristupa učenju

Celovit pristup učenju insistira na povezivanju znanja iz različitih oblasti u jednu celinu kroz integrativnu nastavu koja učenicima može da omogući sticanje sistematizovanijih i produbljenijih znanja koja su primenjiva u svakodnevnom životu, odnosno ovim modelom učenicima se omogućava sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti bez podele na pojedinačne predmete, kako u klasičnoj, tako i u onlajn nastavi. Podrazumeva se objedinjen nastavni proces neopterećen predmetnim podelama, u kome bi učenici podstaknuti istraživačkim delatnostima, postali aktivni činioci nastavnog procesa, stičući iskustvena i celovita znanja.

 

Nacionalni prosvetni kolegijum bi uz pribavljeno mišljenje svih članova regionalnih kolegijuma, napravio kurikulume po razredima koji bi bili sastavljeni iz 28-36 celovitih tema koje bi obuhvatile maksimum nastavnih sadržaja u jednom razredu. Priprema i realizacija ovih tema izvodila bi se timski na nivou škola, a uz stručnu pomoć regionalnih kolegijuma među kojima bi bili oni koji imaju znanja i praktična iskustva o celovitom pristupu učenju, integrativnoj i projektnoj nastavi. Možda bi ovom koraku mogao da bude pandan: ,,Donošenje nacionalnog kurikuluma onlajn i klasične nastave u vreme vanredne situacije i ugroženosti učenika i nastavnika", ali o tome svakako treba da odlučuje Nacionalni prosvetni kolegijum. Naravno, ovo je korak koji bi morao da ima svoje faze, što bi podrazumevalo prvu - hitnu fazu i nekoliko narednih poveznih etapa do kraja ove ili naredne školske godine.

 

      7. korak: Kreiranje nacionalne baze digitalnih nastavnih materijala

Posao ZUOV-a u Srbiji, Biroa za razvoj u Makedoniji, ili bilo koje Agencije za obrazovanje u drugim zemljama, mogao bi biti da u saradnji sa Nacionalnim prosvetnim kolegijumom objedini sve postojeće baze digitalnih nastavnih materijala uz jasne smernice šta može da bude deo baze, pod kojim uslovima se pojedinačne baze prenose u glavnu bazu, i kako se to vrednuje.

 

    8. korak: Pravilnik o zaštiti zdravlja i bezbednosti nastavnika i učenika tokom pandemije Kovid-19 

Ovim pravilnikom bi se morale jasno precizirati realne i neophodne mere zaštite, kako učenika, tako i nastavnika. Pavilnik bi morao da sadrži članove koji omogućavaju nastavnicima da biraju izemđu onlajn i klasične nastave i da na osnovu toga škole prave raspored i plan realizacije nastave.

 

        9.  korak: Izmena mogućnosti dobrovoljnog ranijeg odlaska nastavnika u penziju

Ovom izmenom bi se omogućilo da svaki nastavnik koji u zbiru godina radnog staža i godina života ima više od 80, može otići u zasluženu penziju. 

 

      10.  korak: Prenamena sredstava predviđenih za materijalne troškove škola

Ovo bi moralo da se obavi krajnje transparentno, na nivou lokalnih samouprava u saradnji sa direktorima škola. Sva sredstva ušteđena od marta do juna 2020, i ona koja će se uštedeti svakog meseca kada ne bude bilo moguće realizovati klasičnu nastavu, morala bi se preusmeriti za nabavku tehničke opreme nastavnika i učeniка.

 

[ Modified: Saturday, 15 August 2020, 4:40 PM ]