Блог запис од Edu Balkan

Било кој во светот

CELOVITI PRISTUP UČENJU OLAKŠAVA ONLAJN NASTAVU, A KLASIČNU UNAPREĐUJE!
Dragi roditelji naših đaka, drage kolege,
Apsolutno vas podržavamo u nameri da onlajn nastavu pokušamo učiniti lakšom za praćenje, a klasičnu svrsishodnijom i kvalitetnijom. Vođenjem i realizacijom akcija za nastavnike i roditelje regiona, a putem EduBalkan zajednice, shvatili smo da nas muče iste muke i da su reakcije svih strana, skoro, pa iste.

Klasična nastava je dugo već slabog kvaliteta, želeli mi to priznati ili ne, ali ne zbog loših nastavnika, nego zbog:
  • - nedostatka besplatnih primerenih obuka za unapređenje kvaliteta nastave i učenja
  • - loše koncipiranog i preobimnog kurikuluma
  • - rasparčanog nastavnog gradiva na nastavne predmete
  • - velikog broja predmeta
  • - velikog broja učenika u odeljenjima
  • - fiksirane dužine školskog časa
  • - loših udžbenika
  • - opterećenosti nastavnika adminsitracijom...

U ovom slučaju, ni onlajn nastava ne može biti mnogo bolja, nego samo teže zlo, koje je u ovom momentu jedini izlaz, kakav takav, ali izlaz iz situacije u kojoj se nazire namera da se naše učionice pretvore u poligone za ekeperiment. Mi nastavnici znamo, kao i vi roditelji, da ekeperimenti ne moraju uvek da budu i uspešni i da se u bilo koji ekperiment ulazi na dobrovoljnoj bazi. 

Jedan deo vas i nas insistira na klasičnoj nastavi strahujući za znanje vaše dece i naših učenika.
Drugi broj vas i nas insistira na onlajn nastavi strahujući za zdravlje vaše dece i naših učenika.
Dakle, i jedni i drugi brinemo, jedni za stepen usvojenosti znanja, drugi za stepen ugroženosti zdravlja.
Ko je u pravu? Svi smo u pravu!
Bitno je znanje, ali bitno je i zdravlje. Živ čovek može nadoknaditi propušteno znanje, ali ako je situacija obrnuta, ne postoji propust koji je nadoknadiv.

Proleće je bilo kakvo je bilo, prošlo je, ne ponovilo se! Međutim, ne možemo više da držimo glavu u pesku i smatramo da je postojeći plan i program pravljen za normalne uslove, sasvim odgovarajući za neki sasvim novi vid nastave, bilo da je onlajn bilo da je klasična nastava u nenormalnim uslovima. Dakle, dajte da prihvatimo prvo da su uslovi novi, bitno izmenjeni i drugačiji od onih na koje smo navikli, a to dalje znači da treba da prihvatimo PRILAGOĐAVANJE. takvim trenutnim uslovima i da za čitav školski sistem pronađemo najoptimalnije i najprihvatljivije rešenje.

Potrebno je da prihvatimo da su uslovi učenja, i u školi i u kućnim uslovima otežani, da ništa nije isto kao juče, da je potpuno nova i drugačija situacija oko nas. E, ako je sve tako, možemo li mi da ignorišemo stvarnost i nastavimo da "vozimo" kao i do pre pandnemije. Pa, ne možemo da ignorišemo stavrnost, moramo najpre da programske sadržaje pročešljamo, oplemenimo ih i integrišemo, a onda da ih prilagodimo sadašenjem vremenu. Sigurno je da su naši nacionalni stvaraoci nezamenjljivi, ali da li postoje i neka aktuelna dela, bilo koje umetničke vrste, koja će možda bolje mogu da posluže u današnjem momentu i da kvalitetnije odgovore na potrebe današnje dece?! Dalje, ne smemo prenebregnuti linjenicu da su skoro celo drugo polugodište finasirali roditelji i nastavnici iz svog novčanika, jer su i jedni i drugi morlai da plate interenet i da imaju tehniku za realizaciju nastave, odnosno učenje. Da li i od septembra treba da pristanemo da mi finansiramo onlajn nastavu? Zar je toliko teško potpisati ugovore sa firmama koji nam dosavljaju internet i koje bi sigurno želelele da budu društveno odgvorne, samo ih niko nije konsultovao na tu temu. Ili jeste?
Sve su to pitanja koja se otvaraju sada u ovom haosu oko nas, a na koja je već neko morao da odgovori, da ih čuje.

Ako uopšte ima neko ko bi umeo da nas čuje i razume, hajde da kažemo da je neophodno da se HITNO "protrese, osveži i relaksira" nacionalni kurikulum u kojem, istina, nema čega nema. Pošto je uveliko odzvonilo vreme za ozbiljnu izradu novog nacionanog kurikuluma sa manjim brojem predmeta i potpunim rasterećenjem istog od suvišnih sadržaja, možda je ovo sada prilika da u ovim, za sve nesvakidašnjim vremenima, napravimo balans nastavnih sadržaja, balans opterećenosti učenika, balans potrebnog, suvišnog i neophodnog.

Istražujući i proučavajući karakteristike, i pozitivne efekte integrativnog nastavnog modela koji podrazumeva celovito učenje, zaključili smo da je ovaj nastavni model najprijemčiviji za učenje za učenike svih razreda osnovne škole, jer oni u tom uzrastu sagledavaju svet u njegovoj celovitosti,  pa im samim tim prija učenje sadržaja koje je povezano u celine kroz vlastito iskustvo i istraživački rad. "Insistiranje na celovitim sistemima samo ubrzava mentalni rast dece, jer im u ovom periodu mnogo više odgovara celovitost pojava kao spreg više elemenata posmatranih zajedno nego izdvajanje pojedinosti.  Mlađi učenik posmatra svoje okruženje celovito i ne deli ga na biološke, fizičke, hemijske i druge elemente. Zato dete ne bi trebalo mučiti i pritiskati nekim predmetnim podelama koje su njemu još apastraktne i tako stvarati otpor prema knjizi i nastavi nego mu treba omogućiti da samostalno i postepeno, na osnovu stečenih saznanja, dođe do klasifikacija'' (Pijaže, Ž. (1982), Intelektualni razvoj deteta, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ).

U skladu sa gore iznesenim, insistirajmo da Vlada naše zemlje, ali zašto da ne i vlade zemalja regiona, jer ovo jeste problem svih nas čiji su obrazovni sistemi izgrađeni na bazi bivšeg jogoslovenskog, oforme stručni tim nastavne struke svih nivoa douniverzitetskog obrazovanja koji će po hitnom postupku kreirati 36 celovitih integrativnih tema na nivou svakog razreda, jedna tema - integrativna celina na nivou jedne sedmice, sa preciznim ishodima, integrišući tako planirane nastavne sadržaje svih predmeta u jednu sedmičnu temu. Na sedmičnim temama radili bi svi nastavnici jednog razreda, ali timski, tako da im u fokusu bude učenik i njegovo opterećenje na dnevnom i sedmičnom nivou. Do sada je učenik starijih razreda, ako se uzme da ima dnevno 7 časova, dnevno dobijao 7 zadataka/materijala iz 7 predmeta. Naš predlog je da u slučaju primene celovitog pristupa učenjju putem tematskih celina, to sve bude jedan celovit sedmični zadatak u koji je integrisano 7 predmeta za celovito  izučavanje.

To nije nikakva novina u nekim razvijenim delovima sveta, ali ovde na Balkanu jeste, i to veika, ali ne i nedostižna i nepotrebna, nego neophodna i u ovom momentu "nasušna"! Naši obrazovni sistemi, do sada nisu smeli ili nisu hteli da zagazi u vodu pod nazivom "puna integracija ili celoviti pristup učenju". Možda je sada sazrelo vreme i za to. I da, nije ovo smsileno, potrebno i nasušno samo za onlajn nastavu, ovo je potreba i klasične nastave, koja u tom lsučaju ne bi više bila "klasična", pre svega u smislu predavačke koja  insistira na  skladištenju znanja na nivou reprodukcije nastavnih sadržaja. Čak ne, niti u smislu mesta realizacije nastave, jer realizacija nastave svakako treba da se izmesti iz učionica u prostore koji "hrane" i podstiču motivaciju i inspiraciju deteta na učenje, a možda je to i sada opcija za organizovane škole, naročito one u ruralnom delu, a takav je veći deo ovog prostora koji zovemo Balkan, a zašto da ne i u urbanom. Svaka urbana sredina ima i sovje prakove, reke, obale, znamenitosti, koji su odlične podsticajne sredine za učenje.

Predlaganje hibridne nastave, dva dana jedna grupe, dva dana druga grupa, podrazumeva da od potpune realizacije programskih sadržaja nema ništa i da se radi o uspostavljanju modela usmerenog na čuvanje dece za sporadičnu proveru usvojenih znanja (pitam se samo kojih i na koji način), a ne na njihovo kvalitetno učenje. Nemamo mi ništa protiv čuvanja dece, i našu decu treba neko da čuva dok pripremamo i realizujemo, bilo klasičnu, bilo onlajn nastavu. Ipak, ne možemo da očekujemo da nam u 21.veku škole služe za čuvanje dece i da taj posao rade nastavnici, jer se tako cela jedna profesija ponižava i dodatno marginalizuje.

Nastavnici moraju da budu sada prepoznati od strane donosioca odluka kao snaga koja će iznaći odgovarajuće modele učenja, relaksirati nastavni plan i program i pretočiti ga u formu kvalitetnog onlajn učenja. Znamo da to vi, kao roditelji naših đaka, itekako razumete i da vam nije cilj da nastavnička profesija rasipa energiju na čuvanje dece, makar bila i vaša, već da nam sada budete podrška da iznađemo načine i unapredimo kompetencije da ih kvalitetno obrazujemo, klasično ili onlajn, svejedno. 
Budućnost je pred nama, za nju smo podjednako svi odgovorni, te ne dozvolimo da nam se obrazovanje sadašnje i buduće dece oslanja u najvećoj meri na prevaziđene modele nastave koji se nisu odmakli nimalo od modela iz doba crno-belih televizora.

I vama i nama je cilj i namera da nam deca i učenici budu zdravi!
I vama i nama je cilj i namera da nam deca i učenici budu obrazovani!
To su dve tačke spajanja oko kojih nema dileme, ali oko kojih sada moramo da se ujedinimo i privolimo donosioce odluka da se uozbolje i prestanu da, koristeći medije, od roditelja i nastavnika stvaraju sukobljene strane. Na ovaj način, oni zapravo stvaraju prostor za zamagljivanje njihove odgovornosti, nestručnosti i nezrelosti u ovom izazovu zvanom Kovid-19.

[ Променето: Wednesday, August 5 2020, 5:05 PM ]